Dok se u svetu Windows-a raznorazni programčići naplaćuju, gotovo je teško zamisliti POTPUNO BESPLATAN SOFTVER, a još na nivou operativnog sistema (reč je o Linux-u). Programi su najčešće rađeni pod GPL licencom (GNU Public Licence), što znači da su zadržana autorska prava, ali se programi mogu besplatno nabavljati, razmenjivati i koristiti. Međutim, na kompjuterskom tržištu postoje firme koje zarađuju milione dolara prodavajući GNU/Linux programe iako oni sami nisu autori. O čemu se zapravo radi; kompanije poput RedHat-a, ulažu trud u skupljanju softvera za Linux koji je u jednom trenutku aktuelan, to objedinjuju u paket koji se naziva distribucija. Skoro sve distribucije možemo skinuti sa Interneta ili ih naručiti od distributera. Znači, imajmo na umu da je Linux besplatan (tačnije FREE - slobodan) operativni sistem i u tom slučaju plaćamo samo uslugu prikupljanja softvera, njegovog snimanja na CD i slanje poštom.

GNU predstavlja jednu veliku kolekciju programa za PC računare koji koriste operativne sisteme koji su kompatibilni sa operativnim sistemom pod nazivom UNIX. GNU programi su otvorenog tipa, znači da možemo da vidimo kako je taj program napisan. Cilj ovog GNU sistema je da da korisnicima slobodu korišćenja programa u cilju poboljšanja istog. Znači, GNU programe možemo menjati, što nam omogućava da lako prevodimo engleske programe na naš jezik, koristeći čak štaviše i naša posebna slova. To su vrlo, vrlo retki slučajevi sa programima na Microsoft Windows-u.

U sledećem delu daćemo kratak pregled poređenja GNU/Linux programa u odnosu na Windows programe (reč je o iskusnim korisnicima koji su imali priliku da koriste oba operativna sistema).

 

Virusi zadaju velike poteškoće, gubi se dosta vremena na proveravanja

Virusa skoro da i nema, dok je ceo Linux operativni sistem tako napravljen da virusi ne mogu da pričine skoro nikakvu štetu

Programi se zaustavljaju bez vidnih uzroka, rešavamo tako što ćemo ih ponovo pokrenuti. Pri tome se dosta puta gube lični podaci

Ima vrlo malo programa koji se ponekada radi neke greške zaustave sami od sebe

Programi ponekad zaustave ceo sistem, pa se Windows mora pokrenuti iz početka

Da neki programi zaustave ceo sistem, to se nikada ne dešava. Ceo Linux sistem je tako napravljen da je to malo verovatno da se desi

Programi zaustave rad nekih drugih programa

Ni jedan program ne zaustavlja rad drugih programa. Kada jedan program ne radi dobro, drugi sasvim normalno nastavljaju svoje izvršavanje

Prilikom podešavanja Windows-a, vrlo često moraju da se snime svi programi na kojima se radi, i da se Windows pokrene iz početka. Tako se gubi vreme.

Podešavanje Linuxa ne zahteva pokretanje celog sistema iz početka

Programi su zauzimaju mnogo više mesta na hard disku

Programi su manji, ne zahtevaju toliko kilobajta ili megabajta

Prilikom instaliranja nekih programa i njihovog deinstaliranja, gube se lični podaci, kao npr. e-mail-ovi.

Deinstaliranje i instaliranje programa skoro nikada ne briše vlastite podatke

Internet programi su sporiji i ne mogu da rade stabilno

Internet programi rade vrlo stabilno i brzo

Ogromni troškovi za nameštanje jednog web servera u internetu, radi potrebe kupovine jednog router-a, kao npr. Cisko tipa.

Uštedećemo 3000 DM za web server u internetu, jer Linux može da zameni upotrebu jednog router-a, kao npr. Cisko

Zbog raznih zaštita originalnih programa, kao i shareware programa, gubi se vreme kroz šifre i druge zaštitne mere

Na Linuxu ima vrlo malo Shareware programa i oni ne prave ograničenja pri njihovom korišćenju, kao čekanje 10 sekundi da program počne ili da se završi i druga silčna ograničenja. Skoro svi programi su ili ,,otvorenog tipa” ili su čisto komercijalni.

Mnogo vremena se izgubi prilikom podešavanja Windows-a za korisnike, kao i na otklanjanje raznih greški

Kada se Linux jednom podesi kako treba, malo šta treba da se dodaje.

Veliki troškovi prilikom kupovine vrlo neophodnih programa

Iste programe koji su potrebni za Windows i za koje se potroši dosta novca, pronalaze se u Linux-u besplatno, a mnogi programi koji u Windowsu koštaju i do 200-300 DM, možemo sami da napravim u Linux-u, zahvaljujući dobroj podršci programiranju

Programi zauzimaju dosta megabajta.

GNU/Linux programi zauzimaju uopšteno manje prostora na hard disku

Otežano programiranje, pogotovo za internet prezentacije. Perl nije u potpunosti podržan. Proveravanje kompajliranih programa je otežano, jer to može lako da zaustavi ceo sistem.

 

GNU/Linux je odličan za programiranje. Postoje skoro svi programerski jezici za Linux, kompajleri za C, C++, ANSI C, Pascal, Fortran, BASIC, programerski jezici kao Lisp, COBOL, ADA, Module 2, Eifel, Python, Tcl/Tk i Perl. Na Linux-u ima puna podrąška za Perl, dok na Windowsu postoji barem 35 raznih komandi koje ne mogu da se izvrše u Perl-u i to samo radi strukture operativnog sistema. Kompajleri na Windowsu su prilično skupi, dok se za Linux dobiju skoro svi kompajleri besplatno. Proveravanje i izvršavanje kompajliranih programa na GNU/Linuxu može da se izvršava bez problema i bez potrebe gašenja kompjutera ili pokretanja sistema iz početka.

Nedostaci  Linux-a  u odnosu na Windows :

Moramo da naučimo veliki broj novih komandi za rad u GNU/Linuxu, da prevedemo mnogo novih rečči. Ali, gledajući u prošlost isto to smo trebali da prođemo i sa Windows-om.

Instaliranje novih programa nije tako jednostavno kao u Windows-u. Moramo da naučimo neke nove procedure, a ne samo da odgovaramo na pitanje ,,DA” ili ,,NE”. Ne postoje drajveri za toliko hardvera kao na Windows-u, paralelni skeneri nisu tako dobro podržani kao SCSI skeneri, digitalne kamere kao i uopšteno USB port nije još tako dobro podržan. Još jedan izvor nevolja su modemi, iako će većina spoljašnjih i mnogi unutrašnji raditi pod Linux-om. Problem se javlja kod uređaja poznatih pod imenom WINMODEMI. Oni rade kao obični modemi  (i prodaju se kao samostalne jedinice), ali se oslanjaju procesor računara da bi izvršili veći deo obrade, što standardni modemi obavljaju samostalno. Zbog toga su winmodemi jeftiniji, ali prouzrokuju sukobe sa Linux-om, pošto softver koji ih pokreće radi isključivo pod Windows-om. Proizvođači modema, u strahu od odavanja tajni, odbili su da programerima koji pišu otvoreni kod dostave tehničke inofrmacije koje su potrebne za pisanje nezavisnih upravljačkih programa za winmodeme.

Što se tiče štampača, situacija je slična. Većina sadašnjih aplikacija za Linux (i većina aplikacija za UNIX uopšte) daje izlaz u formatu PostScript, a njega podržavaju samo najmoderniji i skupi štampači. Uslužni program GhostScript  omogućava takvim aplikacijama da komuniciraju sa drugim štampačima, međutim i oni su još uvek retki u prodaji.

Neke digitalne kamere preko paralelnog porta ipak rade (kao npr. Creative Blaster II ). Tako treba da posebno biramo hardver koji kupujemo. Nema još tako mnogo najnovijih igara, multimedija programa i baza podataka na CD ROM-ovima, kao npr. geografske mape, telefonski imenici i sl.

Za Windows postoji podrška za sav hardver koji može da se dobije u trgovini, uključujući sve skenere kao i USB port, kao i svi potrebni drajveri. Postoji veliki broj modernih igri, multimedija CD ROM-ova kao i veliki broj CD ROM-ova sa bazama podataka. To proizilazi ne iz neke mane od GNU/Linux sistema, većć iz dugoroččne upotrebe kao i masivne reklame od strane Microsoft-a u svetu.

Najveća prepreka koju Linux treba da savlada je nedostatak popularnog softvera, koji će raditi pod njim. Nedostatak Linux-ovih verzija se ogleda se ogleda u nedostatku popularnih poslovnih i ličnih aplikacija, kao što su programi za grafičku obradu, grafički dizajn, tehničko crtanje, multimedijalnu obradu (Adobe Photoshop, ACAD,...), što sputava ovaj operativni sistem. Nezavisna rešenja, od kojih se ističu programi kompanije VMWare, omogućavaju računarima pod ovim operativnim sistemom da pokreću softver za Windows 9x i NT.

Tehnologija virtuelnih mašina kompanije VMWare razara konvencionalnu vezu operativnih sistema i hardvera, omogućavajući veću fleksibilnost, produktivnost i bezbednost. Ona omogućava da na jednom računaru pokrenemo više operativnih sistema bez ponovne podele čvrstog diska na particije i opcije za podizanje.

Broj operativnih sistema koji se mogu pokrenuti ograničen je količinom radne memorije (minimalno 96 MB po mašini) i brzinom procesora (svaka mašina proporcionalno upošljava procesor). Omogućeno je i preseljenje kompletne virtuelne mašine sa jednog računara na drugi.

VMWare  postoji u dve verzije: za Linux (domaćin je Linux, a gosti mogu biti DOS, Windows 95/98/2000/NT ili bilo koji Linux) i za Windows 2000/NT (domaćin Windows, a mogu se pokrenuti Linux, Free BSD ili bilo koji operativni sistem iz porodice Windows-a ). To se postiže tako što u okviru operativnog sistema koji je domaćin tj. glavni operativni sistem, napravi virtuelni PC i nakon toga na virtuelnoj mašini instalira sekundarni operativni sistem.

   

 RAZLIKE WINDOS-a i LINUX-a  

 

* U Windows-u postoje ekstenzije fajlova koje tačno definišu koji fajl šta radi i koji program (aplikacija) ga otvara. Kod Linux-a ne postoje klasične ekstenzije i svaki fajl može da se otvori sa bilo kojim programom.

* Hardverske komponente u Linux-u predstavljaju deo korenskog direktorijuma i nalaze se u direktorijumu /dev (od device - uređaj). Kod Windows-a oznake particija su slova abecede, a kod Linux-a particije (hard diskovi) označeni su sa prva dva početna slova naziva uređaja, abecedna oznaka i redni broj (hda1,– hd – hard disk, a - prvi hard disk, 1 - prva particija prvog hard diska; fd0 - floppy disk prvi u nizu itd).

* Kod Windows-a dozvoljeni su prazni razmaci u imenima fajlova dok Linux to ne podržava, odnosno javljaju se problemi, u imenu samoga fajla. Kod Windows-a nazivi i komande, bez obzira kako se pisali imaju svoj tačno definisan zadatak i formu, dok kod Linux-a komande se pišu obavezno malim slovima, a u imenima fajlova razlikuje velika i mala slova.

* Grafičko okruženje kod Windows-a je strogo definisano i mogu da se menjaju sam određeni elementi; kod Linux-a nema ovakvog ograničenja, već se svaki elemenat grafičkog okruženja može zameniti (kod Windows-a postoji samo jedno grafičko okruženje, dok se za Linux neprekidno razvijaju nova (KDE, GNOME, FMW,...)). Karakteristika GNOME grafičkog okruženja je control panel u kome su definisani svi elementi, ne samo grafičkog već i hardverskog i softverskog okruženja. Oni su objedinjeni i nalaze se najednom mestu, dok kod Windows-a definisani su zasebnim podkategorijama. Ovo je urađeno iz tog razloga što se u Linux-u komponente definišu modulima i istovremeno se vrši modifikacija kernel-a. Kod  Windows-a  umesto direktnog rada na kodu postoji registry baza. Kod Linux-a postoji mogućnost izbora više grafičkih okruženja bez izlaska iz operativnog sistema (iz GNOME startuju se aplikacije urađene za KDE, FMW i obratno.

* Za razliku od Windows-a, Linux je operativni sistem koji nam omogućava testiranje bez straha da ćemo uništiti operativni sistem, jer istovremeno možemo u istom operativnom sistemu da koristimo više kernel-a.

* Kod Windows-a automatski se montiraju sve vidljive particije hard diska, periferije (CD ROM, FD, ZIP drajv, itd). Kod Linux-a zbog korisničkih prava montiranje se vrši pojedinačno za svaku hardversku komponentu.

* Za razliku od Windows-a u Linux je moguće uneti lokalni jezik i praktično omogućiti da operativni sistem koristi samo lokalni jezik u porukama koje upotrebljava.

* Za razliku od Windows-a kod koga tehničku podršku pružaju plaćeni stručnjaci, kod Linux-a pomoć pružaju korisnici operativnog sistema koji su već imali iskustva sa njim (problema) i na odgovor, odnosno rešenje problema čeka se vrlo kratko.
* Zbog stabilnosti, Linux u zadnje vreme najviše nalazi primenu kao server za web stanice. U ovom trenutku oko 25% servera za Internet radi pod Linux-om. Windows zbog svoje nestabilnosti je ređe zastupljen ili se štaviše zamenjuje Linux-om.