После дипломирања до 1968. године радио је у привредним предузећима Цер у Чачку, Шећерана у Ћуприји (на месту техничког директора) и Метално-индустријском предузећу у Ћуприји, одакле са места директора долази у Чачак и од 1968. године запослен на Вишој техничкој школи као професор више школе. Функцију директора ВТШ обављао је 1968. и 1969. године.

Године 1976. изабран је за вишег стручног сарадника на Педагошко-техничком факултету за предмет Електротехнички материјали, где му је поверено и извођење наставе из Методике електротехничке струке. По интеграцији Више техничке школе са Педагошко–техничким факултетом, наставља рад као професор више школе за предмет Електромоторни погони са основама аутоматизације, где остаје све до своје смрти 20. јануара 1988. године. 

За свестрани рад на популаризацији техничке културе 1981. године добио је плакету „Борис Кидрич“, а 1985. године Диплому са сребрном плакетом од стране Савеза организације за научно-техничко образовање младих СР Србије, као и захвалницу Техничког факултета. 

     Шира област научног и стручног деловања професора Александра Дубића: електромоторни погони, регулација и аутоматизација. Један је од оснивача Лабораторије за електромоторне погоне на ПТФ/ТФ/ФТН.

Наставне публикације

Дубић, А.: Електромоторни погони (за електротехнички одсек), скрипта, Савез социјалистичке омладине виших школа, Чачак, 1975.

Дубић, А.: Аутоматизација (за електротехнички одсек), скрипта, Савез социјалистичке омладине виших школа, Чачак, 1975.

Дубић, А. и Милојевић, М.: Обука радника из заштите електроенергетских уређаја, постојења и објеката, приручник. Југоенергетик, Београд, 1982.