Прешла је пут од сеоске учитељице до универзитетског професора. Службовала је у Љубишу, Чајетини и Титовом Ужицу, a од 1963. у Чачку, шест година у основним школама, шест у чачанској Гимназији.

      Оснивањем Педагошко-техничког факултета у Чачку 1975. године, као предавач, а потом као виши предавач више од две деценије предано је радила са студентима на предмету технички и стручно–научни руски језик. Пензионисана је 1997. са 47 година активне службе. Преминула је 2017. године.

   Десет година је била саветник – сарадник за руски језик у Педагошком заводу, са посебним ангажовањем на унапређењу наставе и стручности наставника руског језика.

   Била је активна у раду Славистичког друштва Србије, Удружења научних и стручних преводилаца, Удружења универзитетских наставника страних језика на нефилолошким факултетима, Друштва за примењену лингвистику Србије, као и у готово свим установама културе у Чачку. Била је члан Удружења публициста Чачка од 1996. године.руководилац, а од 2007. године члан Удружења књижевника Србије.

     Шире области научног и стручног рада мр Јелене Ковачевић биле су: страни језик у функцији струке и настава руског језика у високом образовању, научно, судско и књижевно превођење, као и компаративна биографско-историјска страживања из области руске књижевности и личности. Поред наставничког и преводилачког рада писала је поезију и уметничку прозу.Преводила је са руског и на руски, са старословенског и црквенословенског језика. У библиографији превода је око 800 јединица: судских, стручно–научних и књижевних.

     Учесник је неколико научних скупова у земљи и иностранству. 

    Добитник је награде Славистичког друштва Србије, и Вукове повеље за врхунска остварења националне културе и педагошке баштине (додељена 2008. године у Лозници).

  Аутор је скрипата за студенте техничких факултета. Објавила је преко 70 радова публицистичког и књижевног карактера. Написала је и приредила више књига. 

Изабрани радови

Ковачевић, Ј. (1983). Стране књижевности у Српском књижевном гласнику (1901-1914) и место руске књижевности међу њима. Стремљења, бр. 1.

Ковачевић, Ј. (1983). О значајним личностима Русије и Србије из области науке, књижевности и уметности у Српском књижевном гласнику (1901-1914). Обележја, бр. 3.

Ковачевић, Ј. (1983). Страни језик струке као компонента у формирању комплетне личности високообразованог стручњака и научно-истраживачког радника. Зборник радова ПТФ, бр. 2.

Ковачевић, Ј. (1985). Чехов у српској књижевности на почетку века прфема СКГ (1901-1914). Зборник радова са међународног научног скупа „Стваралаштво А. П. Чехова“, Врање.

Ковачевић, Ј. (1989). Родослов Душана Поповића (прилог за биографију Д. Поповића и његових сродника), Ужички зборник, бр. 18, Титово Ужице: Историјски архив и Завичајни музеј.

Монографије и студије

Голубовић, Д. и Ковачевић, Ј. (1990). Технички факултет 1975-1990, монографија. Чачак: Технички факултет.

Ковачевић, Ј. (1996). Прилог за библиографију Николе Тесле: са прилозима из библиотека Чачка. Чачак: Технички факултет.

Голубовић, Д., Ковачевић, Ј. и Ранђић, С. (1995). Технички факултет на прагу треће деценије. Чачак: Технички факултет.

Ковачевић, Ј. (2001). Руске теме у Српском књижевном гласнику (1901–1914), монографија. Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“.

Ковачевић, Ј. и Баковић, М., прир. (2006). Никола Тесла у културној историји Чачка. Чачак: Народни музеј у Чачку.