Проф. др Томислав Продановић
(1935.) In memoriam
Предмети:
ОСНОВНИ БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ И ПОДАЦИ О ОБРАЗОВАЊУ
Томислав Продановић је рођен 1935. године у Вранићима код Чачка. Основну школу је завршио у месту рођења, шест разреда гимназије у Чачку, а Учитељску школу у Титовом Ужицу 1953. године. Вишу школску спрему стекао је на Вишој школи друштвено-политичких наука (1966), а високу на Високој школи политичких наука (1971) у Београду.
Академски степен магистра правних наука стекао је на Правном факултету у Нишу одбранивши 1979. године магистарску тезу „Остваривање друштвеног утицаја на образовно-васпитне организације удруженог рада“. Научни степен доктора политичких наука стекао је 1984. године на Факултету политичких наука у Београду одбранивши докторску дисертацију „Социолошки аспект заштите човекове средине у систему социјалистичког самоуправљања“.
Боравио је на стручним усавршавањима у институтима у Дрездену и Кракову.
ПЕДАГОШКО И РАДНО АНГАЖОВАЊЕ
По завршетку учитељске школе запослио се као учитељ. Од 1960. године налазио се на дужности директора Школе ученика у привреди у Ариљу и истовремено је предавао предмете Основи државног и друштвеног уређења СФРЈ и Политичка економија. Био је директор Основне школе „Стеван Чоловић“ у Ариљу (1963–1972), потом је радио као секретар Општинског комитета СКС у Ариљу, па као професор у Економској школи у Ариљу (1974–1976). За наставника Више пољопривредне школе у Чачку изабран је почетком 1976. године, а од 1. јануара 1978. године радио је на Агрономском факултету у Чачку, прво као стручни сарадник, потом као наставник (за редовног професора изабран је 1995. године) за предмет Марксизам и самоуправљање. Био је продекан и декан Агрономског факултета у Чачку. Радио је хонорарно и на Учитељском факултету у Ужицу.
Године 1998. је прешао на Технички факултет где је до пензионисања 2000. године предавао предмет Социологија.
Обављао је бројне функције у политичким, стручним и научним организацијама, Био је посланик у Народној скупштини Републике Србије и председник Одбора за просвету и физичку културу. Био је члан Скупштине Универзитета у Крагујевцу и Скупштине заједнице универзитета Србије.
ИСТРАЖИВАЧКИ РАД И ПУБЛИКАЦИЈЕ
Објавио је две монографије, три уџбеника, више од 80 чланака у часописима и саопштења на стручним скуповима, пројектних студија, публицистичких радова и др.
Добитник је бројних признања за друштвени и стручни рад.област научног и стручног деловања п.
Изабрани радови
Продановић, Т. (1987). Производња хране и човекове средине, Наука
у пракси, 1-2/19987, стр- 151-171.
Продановић, Т. (1987). Самоуправљање као основа националне еманципације,
Зборник радова „Класно и национално у развоју система социјалистичког
самоуправљања“, Универзитет „Светозар Марковић“ у Крагујевцу.
Продановић, Т. (1988). Заштита човекове средине и уставне промене. Зборник
радова: „Уставне промене и друштвена криза у Југославији“ (стр. 341–345), Универзитет
„Светозар Марковић“ у Крагујевцу.
Продановић, Т. (1988). Место социологије села у систему марксистичког
образовања, Зборник радова „Посебне социологије и марксистичко образовање“
(стр. 143–155), Београд: Научна књига.
Продановић, Т. (1989). Педагошко-андрагошка схватања Филипа
Филиповића, Зборник радова „Актуелности стваралаштва Филипа Филиповића“
(стр. 141–164), Универзитет „Светозар Марковић“ у Крагујевцу.
Наставне публикације и монографије
Продановић, Т. (1985). Социјалистичко самоуправљање - теорија и емпирија, уџбеник, Титово Ужице: ВШУ.
Продановић, Т. (1986). Еколошки проблеми и самоуправно друштво,
монографија, Чачак: Међуопштински историјски архив.
Продановић, Т. (1994). Свет на прагу XXI века: прилог социологији
савремености.
Чачак: Агрономски факултет.
Продановић, Т. (1995). Социјална екологија, Ужице: Учитељски
факултет.
Продановић, Т., Мићић, Н. (1996). Научно истраживање: методе, процедура , језик и стил. Чачак: Агрономски факултет, Београд: Институт за истраживања у пољопривреди Србије.
